Remember me

Živim od mašte i snova.

23.05.2017.

Don't be a d**k

Evo ne znam ni kako započeti post. D. je u vezi, i to sam saznala preko story-ja na instagramu. I izgleda da ta veza traje minimalno mjesec dana. Čisto radi podsjećanja, ja sam u CG bila prije 20 dana. Ne znam iskreno šta da mislim. Naš susret za prvi maj nije bio ni nalik prijateljskom, niti će ikada ličiti na to jer se zna da između nas postoji nešto više. I čemu onda takvo ponašanje s njegove strane ako je u vezi? Ako se ovako ponaša prema svojim drugaricama, onda super stvarno. Zaista me nervira to jer ja onda ispadnem budala koja je nešto navodno pogrešno protumačila. I definitivno se moram prestat' nadati da će išta biti jer neće. Jednostavno neće. Što me ganjao, ganjao me. Sama sam kriva i gotovo.
U jednom postu sam napisala kako sam na putu da se zaljubim u momka koji je zabranjeno voće, ali nisam nijednom napisala o kome se radi. Naime, to je jedan momak kojeg sam spazila kada sam bila u Beogradu. Bili smo u istom hostelu i par puta smo se pogledali malo duže. Inače, ja sam ga i prije pohoda našla na fb jer su organizatori napravili grupu na fb u kojoj su bili svi putnici. Stoga sam malo listala članove i naišla na njega. Bio mi je zanimljiv. Uglavnom, nekoliko dana nakon što sam se vratila u Sarajevo, našla sam ga na instagramu i zapratila što inače nikada ne radim. Ja nikada nikog ne dodajem na fb, niti na insta i slično. Uglavnom, i on je mene zapratio. Međutim, u označenim slikama sam vidjela da ima djevojku, ali na svom profilu nema nijednu s njom. Poenta priče je da je lik mene nakon možda 2 dana dodao na fb. Očito se potrudio da me pronađe (pretpostavljam preko te grupe) jer mi prezime ne piše na instagram profilu niti sam povezana sa facebookom. I nakon par dana mi je tako lajkao jednu pjesmu što sam objavila, i prije 20 dana sliku na instagramu. I eto, večeras uđem na instagram, story sa njom. Ona u maturskoj haljini. Ni taj momak mi nije jasan. Što me uopće tražio i dodao na fb ako je u vezi? Da budemo prijatelji možda? Dosta mi je više ovih gluposti. Uglavnom, večeras sam i kod njega i kod D. na story-ju vidjela slike njihovih djevojaka. Da sam znala, ne bih ni otvorila. Skontala sam da je post totalno bespotreban, ali sam imala potrebu izbaciti ovo iz sebe. I onda smo mi žene komplikovane...

20.05.2017.

I am gonna be alright.

Imala sam namjeru pisati o svemu što se izdešavalo, ali nemam baš snage. Ispiti su za dvije sedmice i nadam se zaista da ću uspjeti nekako sve spremiti i dati uslov za petu godinu. ABd. Drugarica idući mjesec slavi prvu godišnjicu veze. Kad pomislim na to, shvatim zapravo kako se kod mene za godinu dana ništa po tom pitanju nije promijenilo. To je teško ljudima objasniti. Svi se čude kada kažem da ne postoji niko u mom životu, da se ni s kim ne dopisujem, ne izlazim i slično. Ne znam. Jednostavno nisam jedna od onih osoba koja privlači pažnju gdje god se pojavi. Nisam neko ko se primijeti u masi ljudi. Nisam neko za koga se momci interesuju. I to je okej. Naučila sam živjeti s tim. :)
Eh da. Prošle subote je jedna od mojih dobrih drugarica slavila rođendan i bile smo u nekoj kafani gdje se pušta turbofolk i narodnjaci. To nije nešto što ja slušam i ne idem na takva mjesta, ali obzirom da je bio rođendan, moralo se ispoštovati. Ono što me zaista iznenadilo jeste populacija koja izlazi tu. Vidjela sam mnogo likova koje inače znam spaziti na ulici jer se predobro oblače i imaju taj neki stav. Nikada ne bih rekla za te ljude da posjećuju takva mjesta. Ne želim da me neko pogrešno shvati. Nemam ništa protiv ljudi koji slušaju tu vrstu muzike. Svako ima pravo na svoj izbor, ali ja lično ne bih mogla biti u vezi s nekim ko isključivo sluša samo tu muziku jer je to totalno suprotno od mene. I onda me ne čudi što sam single jer su ti likovi, koji su meni privlačni, očito sve suprotno od onoga što ja tražim. Procjene su mi baš loše.

05.05.2017.

naslova bez.

Pala noć, a mene tuga obuzela kao i uvijek. Bila sam u Crnoj Gori i bilo mi je lijepo. Naravno, otišla sam sa nekim očekivanjima i nisu se sva ispunila. Riječ je o D. iz prethodnog posta. Rekla sam da ću ga zvati da se vidimo i dumala sam kako ću se javiti. I desi se sljedeće. Šetam ja s rodicom, kad prođe neko na motoru. Rodica mahnu i govori "Eno ti ga D." Stvarno ga nisam skontala i okrenula sam se i čekala da se on okrene kako bismo se pozdravili, tj. mahnuli jedno drugom. Okrenuo se nakon možda 3 sekunde i mahnuo. Javila sam mu se kad sam došla kući i rekla kako ga nisam odmah skontala i pitala ga da li se vidimo sutra. Odgovorio je u fazonu da sam opet došla, a nisam se javila i da je prezauzet zbog posla, ali da će gledat nekako da se vidimo. Imala sam nadu da će naći vremena jer se slična situacija već jednom desila. Tu noć smo rodica i ja izašle i srele smo ga sa još 3 druga. Ja zaista ne mogu da vjerujem koliko sam se pogubila. Prišao je, zagrlio me i podigao. Nadam se samo da nije osjetio koliko mi je srce ubrzano lupalo. Ne znam fakat što sam imala takvu reakciju. Naravno, ništa se ne može porediti sa stanjem u kojem se nalazim kada vidim A., ali ovo je bilo iznenađujuće. Pričali smo dugo i bilo je stvarno simpa. Meni su se noge odsjekle. Nenormalno. Krivo mi je što sam imala takvu reakciju jer ne želim da mi uopće znači. Al' eto. Bio je spomenuo kako sutra nikako ne može i da sam mu trebala javiti da dolazim kako bi se mogao organizovati. Da ne dužim dalje. Nije našao vremena i krivo mi je zbog toga. Zaista smatram da ako ti je do nečega/nekoga stalo, bez obzira na sve, naći ćeš vrijeme. Sve ostalo su izgovori. Rekla bih da mu nije bilo svejedno kad me vidio. Međutim, i prošle godine je tako bilo pa se na kraju ispostavilo da je zauzet. Ne znam da li sam ja loš procjenjivač ili on fakat šalje mixed signals. Javio mi se juče da mi kaže kako ga je dodala moja rodica. Ne znam otkud ni zašto. Bilo mi je baš glupo jer je ispalo kao da sam ja pričala nešto o njemu. Daleko od toga. Bit će da je slučajno. Ne znam baš koliko mi je povjerovao, al' hajd. Elem, prvi zaključak je da mi se sviđa i to nije dobro. Drugi zaključak je da očito više nije toliko zagrijan za mene. Došla cica na kolica. Sama sam kriva. :)

P.S. Prošla sam ulicom kojom sam šetala sa A. Sva sjećanja su se vratila. Nedostajat će mi zauvijek...

22.04.2017.

never ever

U proteklih godinu dana sam doživjela dvije tako glupe situacije. Prošlo ljeto sam izašla sa D. Inače, njega sam spomenula samo u jednom postu. To je momak koji živi u Ulcinju i kojem sam se svidjela na prvi pogled. Dodao me bio na fb i zapratio na instagramu, neprestano se javljao i molio me da izađemo. Ja sam na kraju pristala, pod uslovom da mi se ne nabacuje. Izašli smo i bilo mi je super. Ali meni je u mislima bio samo A., tako da mu nisam dala nikakvu priliku da me poljubi ili nešto slično. Kada sam se vratila u Sa čuli smo se konstantno. Meni je zaista prijala ta pažnja i ne mogu reći da nije bilo ničega s moje strane. Pitao me da budemo u vezi na daljinu. Nisam pristala na to, a i rekla sam mu da postoji neko ko mi se sviđa. Uglavnom, nastavili smo se čuti i sve to. Eh, u julu mi je rekao da me čeka da dođem itd. Dvadeset dana nakon toga sam došla u Ul. Javila sam mu se 2 dana nakon dolaska što mu je zasmetalo ja mislim, ali eto. Uglavnom, izašli smo i sve je bilo okej. Prije izlaska sam rekla sebi "Ako osjetim nešto, poljubit ćemo se, ako ne, ništa." Sve je bilo super do trenutka kada mi je rekao "Ma znaš, moja djevojka". Ostatak nisam čula. Nisam mogla vjerovati. Osjećala sam se fakat debilno i razočarano. Pomislila sam "Karma is a bitch". Zaista mislim da mi je na taj način htio vratiti za ono moje da postoji neko itd. Kada smo se trebali rastati, zagrlio me jako i nije me htio pustiti. Nakon toga sam se malo rasplakala. Naravno, kada je otišao, ne pred njim. Uglavnom, to je glupa situacija broj 1. I da, ne smijem zaboraviti napisati da mi je rekao, kada sam odbila vezu, "Okej ako si tako odlučila, ali nemoj se poslije kajati." Mislim da se jesam pokajala na neki način. Idemo u CG idući ili onaj tamo vikend i planiram ga zvati da se vidimo, eto čisto prijateljski. I krivo mi je. Zaista mi je krivo što će to biti samo prijateljski. Voljela bih da sam imala nešto s njim jer je divan momak. Ali eto, Bože moj...
Eh situacija broj dva. Dok sam još išla u čitaonicu, često sam viđala jednog lika. Stalno smo se gledali i stvarno je sladak i dobro se oblači. Uglavnom, saznala sam da studira stomatologiju, kao i jedna moja dobra drugarica. Večeras smo izašle i govori mi: "Joooj, zaljubila sam se u kolegu." Ne znam zašto, ali odmah sam pomislila na njega. Počela je da mi prepričava situacije sa faksa, kako se gledaju, ali ne progovaraju, kako je dobar, kako se dobro oblači i tako daljeee, i tako daljeee. Kada je završila s pričom, pitala me "Jel znaš ko je _____?" And guess what? To je taj lik. Stvarno preglupa situacija. Ja sam uvijek u dilemi da li nekim drugaricama reći ko mi se sviđa ili ne. Nekako mi bude glupo da kažem ko mi se sviđa jer u 90% slučajeva od toga ne bude ništa i onda mi nema poente govoriti ikome. S druge strane, ako ne kažem, dese se ovakve situacije. Neko ga "zapika" i gotovo. Ne znam stvarno. Uglavnom, imala sam potrebu da napišem ovaj post. Tek sad vidim da je predugačak.

Laku noć :)

19.04.2017.

far away

Shvatila sam da na ovom blogu pišem samo neke, neću reći loše, ali eto ne tako pozitivne stvari. Valjda mi zato i služi jer ne postoje osobe u mom životu koje me žele saslušati kada mi je loše i slično. Ne baš da ne žele, već mi jednostavno ne daju nikakav feedback. Mrzim to. Da sam htjela da me samo saslušaš i ništa ne kažeš onda sam se mogla i zidu obratiti. Za sutra smo trebali napisati CV i biografiju za 5 bodova i toliko sam se iznervirala da sam počela plakati. Često plačem, nažalost. Mama je ušla u sobu i vidjela je da plačem, pitala me zbog čega, na šta sam odgovorila "Zato što sam nesposobna. Rečenice su mi na nivou djeteta od 14 godina." Ona je naravno prevrnula očima i rekla "I kako to sad da riješimo?". Da, toliko. Nekad mi bude žao što sam toliko empatična kad vidim ljude oko sebe. Nije ni čudo što sve držim u sebi ili eventualno ovdje napišem. Postala sam toliko negativna osoba. Krivo mi je zbog toga, ali jače je od mene. Ne mogu biti pozitivna kada mi se život sveo samo na fakultet. Prođu ispiti, oni nam odmah zadaju hiljadu i jednu aktivnost. Odmor je nepoznat pojam na mom fakultetu. Onda, nisam uspjela nigdje volontirati jer nisam naišla na susretljivost. Na ljubavnom planu se također ništa ne dešava, naravno, unazad nekoliko godina. Što se tiče društva, ni tu nije neka bajna situacija. Mnogi ljudi su se promijenili. Ne prepoznajem ih i ne odgovaraju mi više kao prije. Ali eto, tako je kako je.

17.04.2017.

für immer

Uvijek mi je problem kako započeti post. Ispiti su prošli, hvala Bogu. Nisam baš najzadovoljnija, ali nema veze. Bit će bolje valjda. Danas sam bila na kafi s rodicom koju zaista mnogo volim i svaki put mi bude žao da se rastanemo jer bih s njom mogla pričati danima i nikada mi ne bi dosadila. Međutim, kada sam došla kući rasplakala sam se. To se meni često dešava, da nakon prelijepo provedenog dana jednostavno počnem plakat. Stigne me nešto. Sjetim se nekih stvari (čitaj osoba) preko kojih još uvijek nisam prešla. Fali mi ponekad A. Teško mi je prihvatiti činjenicu da se neke noći, neki trenuci, neke riječi, neki zagrljaji, neki poljupci neće više nikada ponoviti. Da ga jednostavno možda više nikada u životu neću vidjeti. Moja bolna tačka zauvijek.

29.03.2017.

order more

Više puta sam imala potrebu da napišem post, ali mi je svaki put bilo mrsko upalit' laptop. U suštini nema ništa novo osim toga da sam polako na putu da se zaljubim... and guess what? Zabranjeno voće again. Magnet sam za takve likove. Užas.

22.02.2017.

free to need some help

Ne pišem često i krivo mi je zbog toga. Počeo je ljetni semestar kojem sam se zaista radovala zbog lijepog vremena, ali očito sam se džaba radovala jer uvijek nešto fali. Raspored je katastrofalan. Povazdan smo na fakultetu, od jutra do sutra, tako da i nema neke koristi od tog lijepog vremena (koje nas čeka uskoro, ja se nadam). Stvarno sam razočarana zbog toga jer nisam jutarnji tip NIKAKO i užasno mi je teško buditi se haman svako jutro u 7. Ali eto, što bi rekli svi ljudi kojima se požalim "pa šta ćeš". Hvala, odmah se bolje osjećam.
Nisam razočarana samo rasporedom, već i ljudima, tačnije prijateljima. Prošle godine sam izgubila dvije dugogodišnje prijateljice, i ne znam kako sam to preživjela, ali preživjela sam. Teško mi je bilo zbog toga. I evo sad, dok pišem ovo, pitam se zašto se uopće čudim ponašanju i osobinama nekih drugih prijatelja koje poznajem kraći period. Ako su se te dvije prijateljice, koje sam znala cijeli svoj život, mogle tek tako promijeniti, zašto ne bi i ostali? Ne znam... Osjećam se zaista usamljeno iako sam okružena ljudima. Nisam ispunjena, nisam zadovoljna, nisam sretna. Ali to niko ne primjećuje. Isplačem se u kupatilu, uđem u dnevni boravak, mama pita da li sam plakala, ja odgovorim "Ma sasuzile mi oči kako sam skidala šminku." I ostane na tome. I tako svaki put.
Zahvalna sam Bogu što ću sutra biti psiholog i što ću pomagati ljudima jer mnogo nas je ovakvih koji imamo probleme, ali šutimo. I zato ću raditi na tome da odlazak psihologu ne bude tabu tema, već da to bude nešto poželjno jer svako je bar u jednom trenutku osjetio potrebu da ispriča nekome svoje probleme, a da zna da ju/ga pritom niko neće osuđivati. Ali ono što zaista želim jeste, da ako budem imala djecu aBd, nikada, ali nikada ne dozvolim da legnu u krevet uplakana zbog raznih problema, a da ja mirno spavam. :)

Laku noć. :)

16.12.2016.

1612

Ove godine neću napisat neki kilometarski post kao prošle jer sam sve riječi, kojima se možeš opisati ti ili bolje rečeno mi, potrošila. Želim ti samo da uvijek budeš sretan i zadovoljan gdje god bio i s kim god bio.
Nadam se da ćete ti i ona provest lijepo veče. :)


Samo na srcu nosim znak,
tvoje ime kao ožiljak,
ako te sretnem slučajno.


Sretan ti rođendan. Volim te.

14.12.2016.

ef this shit

Ono što sam naučila za ove 3 godine studiranja je da nisu svi ljudi isti. Da nemamo svi iste vrijednosti. Da nemamo svi iste ciljeve. Da nemamo svi iste prioritete. I to je ono što najviše dolazi do izražaja u grupnim projektima. Ne volim ništa da radim 5 do 12, a uvijek nekako završim u grupi s ljudima koji baš to preferiraju. Okej, tebi fakultet nije prioritet, i ne mora ti biti, ali meni jeste, i u grupnom radu treba to da ispoštuješ jer mene ugrožavaš na taj način. Užasno sam iznervirana i zaista ne mogu da vjerujem koliko su se neki ljudi promijenili od početka fakulteta pa sve dosad. Postali su sve ono što su rekli da nikada neće. Bacam jedan veliki hejt na to i na grupne projekte.


Stariji postovi