Remember me

Živim od mašte i snova.

18.06.2017.

let your feelings be on mute mood

Jedva čekam da odem na more, a najviše zbog toga što su me neki ljudi stvarno smorili, koliko god to ružno zvučalo. Unazad dva mjeseca slušam istu priču svaki Božiji dan. Jedna prijateljica kuka kako joj je loše u vezi, druga kuka što je sama, a tek izašla iz veze. S druge strane, rođak moje najbolje prijateljice mi se baš često javlja i prepričava mi neke stvari kao da smo u vezi. Dođe mi da se obrišem sa facebooka.
Danas sam bila s mamom i bratom u onom Jumbo centru i stvarno ima svega. Gledajući tako stvari naiđoh na London čaše koje i ja imam. Inače, te čase imaju u jednom kafiću u Ulcinju i ja sam jedne godine zamolila konobara da mi da jednu čašu haha što je i uradio (jer svi koji me dobro poznaju, znaju da mnogo volim London). Međutim, meni se ta čaša nakon možda pola godine slomila. Eh, prošlo ljeto, kada sam izašla sa D., ispričala sam mu za tu čašu i zamolila ga da traži konobaru jednu. Konobar nam je na kraju dao dvije čaše. E da se vratim na priču. Kad' sam ugledala te čaše danas, tačno me presjeklo nešto jer sam se sjetila njega. Stvarno ne znam otkud mi ovakve reakcije. Toliko me u trenutku stomak zabolio i srce počelo ubrzano lupati da sam pomislila da ću se onesvijestit. Ne razumijem, ali eto. Uslikala sam čaše, poslala mu sliku i napisala kako sam ih napokon našla. Uglavnom, na poruke mi je odgovarao bukvalno svaka 3 sata, kao i A. jedne godine, da sam se pokajala što sam se javila. Na posljednju poruku mi nije ni odgovorio. Dobila sam samo seen. Ne znam. Ne dotiču me više slike njega i djevojke na instagramu i tako te stvari, ali ova moja današnja reakcija je bila tako neočekivana i bespotrebna. Nebitno uglavnom.
Žao mi je što ne pišem dnevnik, čisto da bih za nekoliko godina mogla da pročitam kako sam se u nekim trenucima osjećala i kako sam tumačila određene stvari, ali eto. Ovaj blog je jedan vid kompenzacije.

13.06.2017.

cheers to single life

Toliko imam inspiracije za pisanje noć pred ispit, međutim sutradan se to sve izgubi. Položila sam onaj ispit, hvala Bogu. U petak mi je najteži zbog kojeg bih mogla obnoviti godinu, tako da sam pod velikim pritiskom. Nadam se fakat da će sve biti okej.
Sinoć sam pročitala tako glupu stvar. Evo citirat ću: "Sam čovjek je nesavršena stvar, mora naći drugoga da bi bio srećan." What?? Teško onome kome sreća zavisi od druge osobe. Ja imam dvije prijateljice koje doslovno ne znaju funkcionisati bez momka. One su to i same priznale. Mogu razumjeti, ali je meni lično to besmisleno. Razmišljala sam da radim magistarski na temu "Razlika u zadovoljstu životom između bračnih parova i samaca". Voljela bih kad bi se potvrdila hipoteza da nema razlike jer želim dokazati nekim ljudima da ti partner nije potreban da bi bio sretan i da je brak danas postao čista norma koja se mora ispuniti jer ti zaboga nisi postigao ništa u životu ako se nisi oženio, odnosno ako se nisi udala. Smiješno.

09.06.2017.

sleepy all the time

Već 10 dana ne spavam kako treba jer nas svako jutro u 7 sati probude majstori iz kafića koji se renovira u ulici. I tako buše i lupaju do 10 sati i pokupe se. Najgore od svega je što ja zbog spremanja ispita legnem u 4-5 i onda budem pospana cijeli dan, a moram učit. Jučer sam imala ispit koji sam stvarno spremala i nisam dobro uradila jer mi se sve pomiješalo. Baš mi je krivo zbog toga, ali nadam se da ću ipak nekako položiti. Već jedan ispit moram ostaviti za popravni jer ne mogu stići spremiti, a popravni je 4. jula. Znači svi popravni završavaju u junu, samo je taj u julu. Glupost. Osim učenja se ništa drugo i ne dešava. Neopisivo se radujem ljetu i moru, a najviše Sea Dance Festivalu. Nadam se da će sve na kraju biti kako treba. Eto, mali update.

29.05.2017.

3107

Nikad ga neću preboljeti i tješim sebe da sam naučila živjeti s tim.

28.05.2017.

I think I might get used to you

Ja sam uvijek razmišljala na način da o nekim stvarima treba dobro promisliti prije nego ih uradiš, čisto da se poslije ne bi kajao. I to je okej, ako su u pitanju velike stvari koje mogu imati neke posljedice. Ali to kod mene važi i za neke ne toliko bitne stvari. Počela sam da mislim da je bolje "ups" nego "šta ako..." Evo recimo, kada je sve to sa A. bilo na početku, uopće nisam razmišljala. I na kraju se desilo da sam se zaljubila kao nikada u životu i propatila samo tako. I sad patim. S druge strane, za D. sam razmišljala i odlučila da ipak ne želim, i evo sad se kajem. Stvarno nekad nisam pametna i uvijek mi je najteže odlučiti da li je ispravno uraditi nešto ili ne. Uh, bolje mi je da učim...

23.05.2017.

Don't be a d**k

Evo ne znam ni kako započeti post. D. je u vezi, i to sam saznala preko story-ja na instagramu. I izgleda da ta veza traje minimalno mjesec dana. Čisto radi podsjećanja, ja sam u CG bila prije 20 dana. Ne znam iskreno šta da mislim. Naš susret za prvi maj nije bio ni nalik prijateljskom, niti će ikada ličiti na to jer se zna da između nas postoji nešto više. I čemu onda takvo ponašanje s njegove strane ako je u vezi? Ako se ovako ponaša prema svojim drugaricama, onda super stvarno. Zaista me nervira to jer ja onda ispadnem budala koja je nešto navodno pogrešno protumačila. I definitivno se moram prestat' nadati da će išta biti jer neće. Jednostavno neće. Što me ganjao, ganjao me. Sama sam kriva i gotovo.
U jednom postu sam napisala kako sam na putu da se zaljubim u momka koji je zabranjeno voće, ali nisam nijednom napisala o kome se radi. Naime, to je jedan momak kojeg sam spazila kada sam bila u Beogradu. Bili smo u istom hostelu i par puta smo se pogledali malo duže. Inače, ja sam ga i prije pohoda našla na fb jer su organizatori napravili grupu na fb u kojoj su bili svi putnici. Stoga sam malo listala članove i naišla na njega. Bio mi je zanimljiv. Uglavnom, nekoliko dana nakon što sam se vratila u Sarajevo, našla sam ga na instagramu i zapratila što inače nikada ne radim. Ja nikada nikog ne dodajem na fb, niti na insta i slično. Uglavnom, i on je mene zapratio. Međutim, u označenim slikama sam vidjela da ima djevojku, ali na svom profilu nema nijednu s njom. Poenta priče je da je lik mene nakon možda 2 dana dodao na fb. Očito se potrudio da me pronađe (pretpostavljam preko te grupe) jer mi prezime ne piše na instagram profilu niti sam povezana sa facebookom. I nakon par dana mi je tako lajkao jednu pjesmu što sam objavila, i prije 20 dana sliku na instagramu. I eto, večeras uđem na instagram, story sa njom. Ona u maturskoj haljini. Ni taj momak mi nije jasan. Što me uopće tražio i dodao na fb ako je u vezi? Da budemo prijatelji možda? Dosta mi je više ovih gluposti. Uglavnom, večeras sam i kod njega i kod D. na story-ju vidjela slike njihovih djevojaka. Da sam znala, ne bih ni otvorila. Skontala sam da je post totalno bespotreban, ali sam imala potrebu izbaciti ovo iz sebe. I onda smo mi žene komplikovane...

20.05.2017.

I am gonna be alright.

Imala sam namjeru pisati o svemu što se izdešavalo, ali nemam baš snage. Ispiti su za dvije sedmice i nadam se zaista da ću uspjeti nekako sve spremiti i dati uslov za petu godinu. ABd. Drugarica idući mjesec slavi prvu godišnjicu veze. Kad pomislim na to, shvatim zapravo kako se kod mene za godinu dana ništa po tom pitanju nije promijenilo. To je teško ljudima objasniti. Svi se čude kada kažem da ne postoji niko u mom životu, da se ni s kim ne dopisujem, ne izlazim i slično. Ne znam. Jednostavno nisam jedna od onih osoba koja privlači pažnju gdje god se pojavi. Nisam neko ko se primijeti u masi ljudi. Nisam neko za koga se momci interesuju. I to je okej. Naučila sam živjeti s tim. :)
Eh da. Prošle subote je jedna od mojih dobrih drugarica slavila rođendan i bile smo u nekoj kafani gdje se pušta turbofolk i narodnjaci. To nije nešto što ja slušam i ne idem na takva mjesta, ali obzirom da je bio rođendan, moralo se ispoštovati. Ono što me zaista iznenadilo jeste populacija koja izlazi tu. Vidjela sam mnogo likova koje inače znam spaziti na ulici jer se predobro oblače i imaju taj neki stav. Nikada ne bih rekla za te ljude da posjećuju takva mjesta. Ne želim da me neko pogrešno shvati. Nemam ništa protiv ljudi koji slušaju tu vrstu muzike. Svako ima pravo na svoj izbor, ali ja lično ne bih mogla biti u vezi s nekim ko isključivo sluša samo tu muziku jer je to totalno suprotno od mene. I onda me ne čudi što sam single jer su ti likovi, koji su meni privlačni, očito sve suprotno od onoga što ja tražim. Procjene su mi baš loše.

05.05.2017.

naslova bez.

Pala noć, a mene tuga obuzela kao i uvijek. Bila sam u Crnoj Gori i bilo mi je lijepo. Naravno, otišla sam sa nekim očekivanjima i nisu se sva ispunila. Riječ je o D. iz prethodnog posta. Rekla sam da ću ga zvati da se vidimo i dumala sam kako ću se javiti. I desi se sljedeće. Šetam ja s rodicom, kad prođe neko na motoru. Rodica mahnu i govori "Eno ti ga D." Stvarno ga nisam skontala i okrenula sam se i čekala da se on okrene kako bismo se pozdravili, tj. mahnuli jedno drugom. Okrenuo se nakon možda 3 sekunde i mahnuo. Javila sam mu se kad sam došla kući i rekla kako ga nisam odmah skontala i pitala ga da li se vidimo sutra. Odgovorio je u fazonu da sam opet došla, a nisam se javila i da je prezauzet zbog posla, ali da će gledat nekako da se vidimo. Imala sam nadu da će naći vremena jer se slična situacija već jednom desila. Tu noć smo rodica i ja izašle i srele smo ga sa još 3 druga. Ja zaista ne mogu da vjerujem koliko sam se pogubila. Prišao je, zagrlio me i podigao. Nadam se samo da nije osjetio koliko mi je srce ubrzano lupalo. Ne znam fakat što sam imala takvu reakciju. Naravno, ništa se ne može porediti sa stanjem u kojem se nalazim kada vidim A., ali ovo je bilo iznenađujuće. Pričali smo dugo i bilo je stvarno simpa. Meni su se noge odsjekle. Nenormalno. Krivo mi je što sam imala takvu reakciju jer ne želim da mi uopće znači. Al' eto. Bio je spomenuo kako sutra nikako ne može i da sam mu trebala javiti da dolazim kako bi se mogao organizovati. Da ne dužim dalje. Nije našao vremena i krivo mi je zbog toga. Zaista smatram da ako ti je do nečega/nekoga stalo, bez obzira na sve, naći ćeš vrijeme. Sve ostalo su izgovori. Rekla bih da mu nije bilo svejedno kad me vidio. Međutim, i prošle godine je tako bilo pa se na kraju ispostavilo da je zauzet. Ne znam da li sam ja loš procjenjivač ili on fakat šalje mixed signals. Javio mi se juče da mi kaže kako ga je dodala moja rodica. Ne znam otkud ni zašto. Bilo mi je baš glupo jer je ispalo kao da sam ja pričala nešto o njemu. Daleko od toga. Bit će da je slučajno. Ne znam baš koliko mi je povjerovao, al' hajd. Elem, prvi zaključak je da mi se sviđa i to nije dobro. Drugi zaključak je da očito više nije toliko zagrijan za mene. Došla cica na kolica. Sama sam kriva. :)

P.S. Prošla sam ulicom kojom sam šetala sa A. Sva sjećanja su se vratila. Nedostajat će mi zauvijek...

22.04.2017.

never ever

U proteklih godinu dana sam doživjela dvije tako glupe situacije. Prošlo ljeto sam izašla sa D. Inače, njega sam spomenula samo u jednom postu. To je momak koji živi u Ulcinju i kojem sam se svidjela na prvi pogled. Dodao me bio na fb i zapratio na instagramu, neprestano se javljao i molio me da izađemo. Ja sam na kraju pristala, pod uslovom da mi se ne nabacuje. Izašli smo i bilo mi je super. Ali meni je u mislima bio samo A., tako da mu nisam dala nikakvu priliku da me poljubi ili nešto slično. Kada sam se vratila u Sa čuli smo se konstantno. Meni je zaista prijala ta pažnja i ne mogu reći da nije bilo ničega s moje strane. Pitao me da budemo u vezi na daljinu. Nisam pristala na to, a i rekla sam mu da postoji neko ko mi se sviđa. Uglavnom, nastavili smo se čuti i sve to. Eh, u julu mi je rekao da me čeka da dođem itd. Dvadeset dana nakon toga sam došla u Ul. Javila sam mu se 2 dana nakon dolaska što mu je zasmetalo ja mislim, ali eto. Uglavnom, izašli smo i sve je bilo okej. Prije izlaska sam rekla sebi "Ako osjetim nešto, poljubit ćemo se, ako ne, ništa." Sve je bilo super do trenutka kada mi je rekao "Ma znaš, moja djevojka". Ostatak nisam čula. Nisam mogla vjerovati. Osjećala sam se fakat debilno i razočarano. Pomislila sam "Karma is a bitch". Zaista mislim da mi je na taj način htio vratiti za ono moje da postoji neko itd. Kada smo se trebali rastati, zagrlio me jako i nije me htio pustiti. Nakon toga sam se malo rasplakala. Naravno, kada je otišao, ne pred njim. Uglavnom, to je glupa situacija broj 1. I da, ne smijem zaboraviti napisati da mi je rekao, kada sam odbila vezu, "Okej ako si tako odlučila, ali nemoj se poslije kajati." Mislim da se jesam pokajala na neki način. Idemo u CG idući ili onaj tamo vikend i planiram ga zvati da se vidimo, eto čisto prijateljski. I krivo mi je. Zaista mi je krivo što će to biti samo prijateljski. Voljela bih da sam imala nešto s njim jer je divan momak. Ali eto, Bože moj...
Eh situacija broj dva. Dok sam još išla u čitaonicu, često sam viđala jednog lika. Stalno smo se gledali i stvarno je sladak i dobro se oblači. Uglavnom, saznala sam da studira stomatologiju, kao i jedna moja dobra drugarica. Večeras smo izašle i govori mi: "Joooj, zaljubila sam se u kolegu." Ne znam zašto, ali odmah sam pomislila na njega. Počela je da mi prepričava situacije sa faksa, kako se gledaju, ali ne progovaraju, kako je dobar, kako se dobro oblači i tako daljeee, i tako daljeee. Kada je završila s pričom, pitala me "Jel znaš ko je _____?" And guess what? To je taj lik. Stvarno preglupa situacija. Ja sam uvijek u dilemi da li nekim drugaricama reći ko mi se sviđa ili ne. Nekako mi bude glupo da kažem ko mi se sviđa jer u 90% slučajeva od toga ne bude ništa i onda mi nema poente govoriti ikome. S druge strane, ako ne kažem, dese se ovakve situacije. Neko ga "zapika" i gotovo. Ne znam stvarno. Uglavnom, imala sam potrebu da napišem ovaj post. Tek sad vidim da je predugačak.

Laku noć :)

19.04.2017.

far away

Shvatila sam da na ovom blogu pišem samo neke, neću reći loše, ali eto ne tako pozitivne stvari. Valjda mi zato i služi jer ne postoje osobe u mom životu koje me žele saslušati kada mi je loše i slično. Ne baš da ne žele, već mi jednostavno ne daju nikakav feedback. Mrzim to. Da sam htjela da me samo saslušaš i ništa ne kažeš onda sam se mogla i zidu obratiti. Za sutra smo trebali napisati CV i biografiju za 5 bodova i toliko sam se iznervirala da sam počela plakati. Često plačem, nažalost. Mama je ušla u sobu i vidjela je da plačem, pitala me zbog čega, na šta sam odgovorila "Zato što sam nesposobna. Rečenice su mi na nivou djeteta od 14 godina." Ona je naravno prevrnula očima i rekla "I kako to sad da riješimo?". Da, toliko. Nekad mi bude žao što sam toliko empatična kad vidim ljude oko sebe. Nije ni čudo što sve držim u sebi ili eventualno ovdje napišem. Postala sam toliko negativna osoba. Krivo mi je zbog toga, ali jače je od mene. Ne mogu biti pozitivna kada mi se život sveo samo na fakultet. Prođu ispiti, oni nam odmah zadaju hiljadu i jednu aktivnost. Odmor je nepoznat pojam na mom fakultetu. Onda, nisam uspjela nigdje volontirati jer nisam naišla na susretljivost. Na ljubavnom planu se također ništa ne dešava, naravno, unazad nekoliko godina. Što se tiče društva, ni tu nije neka bajna situacija. Mnogi ljudi su se promijenili. Ne prepoznajem ih i ne odgovaraju mi više kao prije. Ali eto, tako je kako je.


Stariji postovi